Ne vidim 

Ništa sveto

Na sebi

Nikakav znak

Na obličini 

Vremena

U koju se

Iz dana u dan

Pretvaram

A opet

Miluje vetar

Voda teši

I pesma

Bez koje se

U bogoslavlje

Ne može

Ne vidim

Ništa sveto

U dolini plača

U kojoj

Materija kruži

I protivnik je

Mog tela

Rastavljaju 

Sustavi nebeski

U samoći

U drobu svemira

Kao zub

Čiju trulež

Pokazao je zeleni

Plod šljive

Ne vidim 

Ništa sveto

Na toj 

Sitnoj pocrneloj

Kosti

A opet

Miluje Reč

Mesto zalomljeno

I postoji

Svet drugi

Resazdavajući

I tama sveta

U kojoj se razabira

Isihija

I naše siluete

Naspram nje

Nove i svetlosne

Ne vidim

Ništa sveto

U raskomadanim telima

I polju prezačinjenom

Krvlju 

A opet…   

                             Sabor svetog arhangela Gavrila 2019.